БЕОГРАД – Регионални округли сто на тему „Закони у области културе – подршка или кочница културног развоја“ показао је да се у култури Србије од доношења новог Закона о култури 2009. ништа није променило на боље. Штавише, у културу је током последње две године уведен правни хаос, што потврђује и истраживање спроведено у 11 градова Србије, оценио је Иницијативни одбор чланова УЛУС-а.

Члан овога одбора, сликар и вајар Дргослав Крнајски каже да хаос додатно продубљују чиновници Министарства културе који су у већ пречишћеном тексту нацрта Закона о култури изменили много чланова и тако унели збрку у низ појмова, иако је текст током јавне расправе формиран на основу предлога више од 50 јавних субјеката у свим области културе.

Без примене закона

- Закон још није ни примењен у потпуности, јер Министарство културе ни две године од његовог доношења није припремило сва подзаконска акта. О националној стратегији (петогодишњи програм културног развоја, који је требало да буде донет најкасније годину дана од усвајања закона) нема ни помена, а секретар министарства Предраг Благојевић већ најављује његове измене до краја године – наглашава Крнајски.

Као илустрацију за ове тврдње, наш саговорник у име Иницијативног одбора чланова УЛУС-а наводи како Благојевић, позивајући се на члан 68. Закона о култури, сасвим непотребно уводи збрку око појма истакнутог уметника.

- Овај статус до доношења новог закона имали су искључиво самостални уметници, и ми се залажемо да тако остане и убудуће. Међутим, Министарство културе преко свога секретара нам поручује да статус истакнутог уметника на основу поменутог члана могу да добију и запослени уметници и стручњаци у култури, уколико дају значајан допринос овој делатности, а да ће се доприноси самосталним уметницима са статусом „истакнути уметник“ плаћати преко Министарства културе – каже Крнајски.

Одрицање од статуса

Он наводи да је термин „истакнути уметник“ нашао своје место у Закону о култури после готово деценијског инсистирања самосталних уметника да се обезбеди увећана основица за доприносе овој категорији, што је и била сврха постојања институције истакнутог уметника утемељеног на Закону о пензијском осигурању до 2003. године, и то на вишестепеној скали условљеној годинама стажа.

- Сигурни смо да би се самостални уметници драге воље одрекли статуса истакнутог уметника и прихватили било који други термин, који би им обезбеђивао остварење њихових права. А онима несигурним у свој уметнички потенцијал и допринос српској култури, којима због тога треба звање истакнутог уметника, препоручујемо да што пре стану у ред за стицање Благојевићевих потврда – наглашава Драгослав Крнајски.

Новац руши закон

- Опште је познато да су општине и градови Србије и до сада имали проблем са обезбеђивањем средстава за уплату доприноса ПИО и здравственог осигурања, иако је основица за доприносе за све самосталне уметнике износила 35 одсто од просечне зараде у Србији. Како је новца у државној каси све мање, велико је питање да ли ће уопште бити остварена идеја на основу које је статус истакнутог уметника постао саставни део закона – каже Крнајски.

Невенка Стојчевић