Прилагођавање "болоњским" правилима студирања у Србији траје већ шест година. Последње три, међутим, буквално тапка у месту. Студенти су незадовољни начином бодовања предмета, преобимним градивом, предметима који су само преименовани, лошим практичним знањем. Незадовољан је и ректор највећег универзитета у земљи проф. др Бранко Ковачевић.

Он каже да смо стали на пола пута, да смо изгубили много времена и да се проблеми само гурају под тепих.

- Када је почела "болоњска" реформа, студенти су годину уписивали са 37, наредног октобра са 42, а потом са 48 освојених бодова. И уместо да смо увелико стигли до уписивања године са 60 бодова, ми сваког октобра имамо студентске протесте и враћамо се на тих 48 - каже проф. др Ковачевић. - Можда су студенти у праву, можда не могу више од тога да освоје, али онда треба да кажемо да је то максимум и да тих 48 преименујемо у 60 бодова.

Он каже да је "Болоња" дала резултате, који су, ипак, недовољни. Просечне оцене су нешто боље него код ранијих генерација, али се и даље студира дуго.

- Није то више студирање по осам или десет година, али и даље се пролонгирају студије за две, три године, а ни то не би смело - објашњава проф. Ковачевић. - Морамо убрзати реформе, јер наше дипломе неће вредети ништа ако не буду усклађене са европским. Стране компаније, било овде или у иностранству, неће хтети да запошљавају људе са таквим дипломама.

Он додаје и да су за дужину студирања и лошу пролазност на испитима више криви професори, него студенти. А на западу, објашњава, професори због лоше пролазности добијају чак и отказ. Да се исти модел примени код нас, сматра Ковачевић, биће потребно још времена.

А осим на бодовање и строге критеријуме уписа године о трошку државе, академци се жале и на високе трошкове студија. Студентски парламенти, савези и СКОНУС издвојили су укупно 12 кључних проблема који муче целу студентску популацију. Између осталог, траже и да постоји јединствени ценовник услуга, попут издавања уверења, индекса, признавања испита.

- Тражимо и да се факултети обавежу законом да дефинишу структуру и оправданост висине школарина и да се одреде максималне висине школарине - каже за "Новости" Милан Крстић, студент проректор Универзитета у Београду.

БОЉЕ ДА СВИ ПЛАЋАЈУ ПОМАЛО

ПОТРЕБНО је променити систем финансирања студија, јер ни држава, ни родитељи не могу да издвајају више новца - сматра ректор Ковачевић. - Зато би требало направити систем партиципација. Боље да сви студенти плаћају помало, него као сада, једни дају много пара, а други ништа.

Извор: Вечерње новости